Dukat Zlatnik Sveti Georgije 4gr

Sveti Đorđe - Pobedonosac

Slavi se 6. maja, Đurđevdan i 16. novembra, Đurđic ili zimski Sveti Đorđe.

Sveti Đorđe rođen je u hrišćanskoj porodici u Kapadokiji. Od malena je vaspitavan u duhu najplemenitijih hrišćanskih vrlina. Pošto je i njegov otac nastradao kao Hrišćanin, Sveti Đorđe je rano ostao siroče.

Majka se sa Đorđem preselila u rodnu Palestinu, gde je imala velika imanja i nasleđa. Tako je Sveti Đorđe odrastao tamo gde je živeo i Isis Hristos i gde je propovedao svoju veru.

Izrastao je u dobrog, bistrog i neustrašivog mladića, zato je uzet u vojsku. Kako je pokazao izuzetnu hrabrost u bitkama, car Dioklecijan ga je već kao dvadesetogodišnjaka postavio za vojvodu. Kao vojvoda, bio je u carevoj sviti dužan da prati cara na njegovim putovanjima i da bude član njegovog saveta.

Kada su već počeli progone Hrišćana, na jednom od carevih veća, ne krijući i sam da je hrišćanin, Đorđe je u mladalačkom zanosu pitao cara i sve starije od sebe dokle će goniti i mučiti te nevine ljude i primoravati ih da se vrate bezbožništvu.

To ga je stajalo teških muka. Bačen je u tamnicu i mučen svim silama. Kada je svojom molitvom vaskrsao i jednog sahranjenog mrtvaca, mnogi primše Hristovu veru, pa i carev glavni sveštenik Atanasije.

Kako ga u veri nisu pokolebale silne muke, car je pokušao u prisnom razgovoru da ubedi Svetog Đorđa da se pokloni rimskim bogovima i da im prinese žrtvu.

U Apostolovom hramu se tada sakupio silan svet da vidi to prinošenje žrtava, ali u času kada je Sveti Đorđe prišao Apolonovom kipu i prekrstio ga desnom rukom, kip se srušio, a za njim i svi ostali kipovi. Carica Aleksandra je izjavila da i ona veruje u Boga koji mu daje toliku snagu. Gnevni Dioklecijan je tada u besu naredio da se Đorđe i Aleksandra odvedu na gubilište i poseku mačem.

Carica Aleksandra je izdahnula na putu do gubilišta, a Sveti Đorđe je posečen mačem (dželat mu je odrubio glavu) u Nikomidiji, 6. maja 303.

Prema zaveštanju koje je za života ostavio Sveti Đorđe, njegovo telo je preneto u grad Lidu, gde je podignuta crkva u kojoj su čuvane njegove mošti. U starim srpskim biografijama pominje se kao pomoćnik i zaštitnik u ratu i slika se kao naoružani konjanik.

Đurđevdan se slavi 6. maja, kao dan pogubljenja Svetog Velikomučenika Pobedonosca i čudotvorca Đorđa, a Đurđic 16. novembra, kao dan obnavljanja hrama Svetog Đorđa i polaganja u Lidi njegovog časnog tela.